Karburator za Fiat Uno 1116 cm3

(CENA OVOG DELA JE 10€). Karburator predstavlja deo sistema za napajanje motora gorivom. Ostali delovi sistema su rezervoar, cevi za dovod i odvod goriva, filter za preciscavanje goriva i pumpa za gorivo. Karburator je konstruisan tako da mesa smesu vazduha i goriva u odgovarajucim odnosima, kako bi se u svakom trenutku dobila ispravna smesa i zadovoljila potrebe motora. Preko karburatora se upravlja snagom motora, koju zahteva vozac preko papucice za gas. U karburatoru se rasprsuje benzin i mesa sa vazduhom u odredjenom odnosu koji varira u zavisnosti od rezima rada motora. Tako je na primer smesa bogatija benzinom u trenutku ubrzavanja, pri startovanju-paljenju motora, pri punom gasu i pri radu motora na slobodnom hodu. U karburatoru postoje razni uredjaji koji omogucavaju promenu odnosa benzina i vazduha. Osnovni deo karburatora je venturijeva cev, koja omogucava odrzavanje priblizno konstantnog odnosa benzina i vazduha. Ostali uredjaji omogucavaju obogacivanje smese po potrebi. Stariji karburatori su radili iskljucivo na principima dinamike fluida, dok se kod novijih karburatora pojavljuju elektronski kontrolisani uredjaji za korekciju rada. Karburator se koristio na svim benzinskim motorima sve do 80-ih godina XX veka, kada je „injection“ sistem ubrizgavanja goriva polako poceo da ih potiskuje sa proizvodnih traka. Elektronskim sistemom ubrizgavanja goriva postize se bolja kontrola smese potrebna za rad motora, a time i manje zagadjenje i ekonomicniji rad motora. Najcesci kvarovi karburatora su zacepljenje dizni zbog loseg i prljavog goriva. Ako uocite neke od dole navedenih simptoma, onda je vreme da posetite majstora ili da sami probate da otklonite kvar. * Lose funkcionisanje sauha (nemogucnost ili otezano paljenje u hladnim uslovima). * Nemiran rad motora u praznom hodu. * Povecana potrosnja goriva. * Neadekvatna snaga motora. * prelivanje goriva. Popravka i sredjivanje karburatora se sastoji od: * Demontaze karburatora sa vozila. * Potpuno rasklapanje na radnom stolu i detaljna kontrola svih neispravnosti. * Otvaranje cepova radi ciscenja kanala za protok goriva i vazduha. * Pranje u ultrazvucnoj kadi kod servisera ili otkuvavanje u vodi sa sodom bikarbonom u kucnoj radinosti. * Sklapanje karburatora sa zamenom ostecenih delova, najcesce dihtunga i membrana i na kraju fino stelovanje, kako bi se dobio sto bolji odnos smese gorivo-benzin. Glavni nedostatak karburatora je sto je veoma tesko uskladiti kolicinu (brzinu i pritisak) strujanja vazduha kroz grlo sa kolicinom goriva koje se kroz diznu ubacuje u vazdusnu struju. Zbog ovoga je kod nekih karburatora na visim obrtajima motor „gladovao“, odnosno nije imao dovoljno goriva, dok je na nizim obrtajima karburator znao da „poplavi“ motor viskom goriva. Ovaj problem resen je ugradnjom vise dizni za gorivo u jedno grlo kaburatora. Verovatno ste culi za na primer „ler diznu“ – to je dizna koja radi samo dok je motor u praznom hodu, cim se optereti ukljucuje se radna dizna veceg precnika, cime se u vazdusnu struju ubacuje vise goriva. Drugi proizvodjaci problem su resavali konstruisanjem karburatora sa vise grla. Bilo koje resenje da je bilo usvojeno, vozac nije taj problem osecao dok je upravljao svojim automobilom u granicama uobicajenih normi za upotrebu. Da bi ispunili sve ove zahteve, moderniji karburatori imaju ugraden kompleksan set mehanizama za podrsku raznim radnim rezimima motora: dizna za prazni hod (ler dizna), glavna dizna i dizna za velike snage. Kako je benzin mnogo gusci od vazduha, sporije od vazduha ce reagovati kada se povecava broj obrtaja motora. Kada se naglo „da gas“ motoru, leptir se otvori gotovo do kraja pa kolicina vazduha gotovo trenutno naglo poraste, u svakom slucaju mnogo brze nego sto je moguce da se poveca kolicina benzina. Zbog ovoga mesavina vazduh/benzin koju motor dobija u tom trenu je „siromasna“, odnosno sa nedovoljno benzina. Motor tada „trokira“, na trenutak izgubi broj obrtaja – dakle, vozac dobija suprotan efekat od ocekivanog kada pritisne pedalu gasa. Ovaj problem proizvodjaci karburatora resili su ugradnjom male akcelerator pumpe, klipne ili sa dijafragmom, koju pokrecu poluge za upravljanje leptir ventilom karburatora. Pumpa u momentu naglog ubrzanja mehanicki ubrizgava odredenu kolicinu benzina u vazdusnu struju i tako ne dozvoljava da smesa postane „siromasna“. Akcelerator-pumpa radi i kada motor treba da startuje po hladnom vremenu – kod „hladnog starta“. Kako benzin kod hladnog vremena sporije isprava i ima tendenciju kondenzacije, po zidovima grla karburatora dolazi do pojave „siromasne“ smese i tezeg startovanja motora. Zbog toga se kod paljenja u uslovima „hladnog starta“ smesa dodatno obogacuje pomocu uredaja koji se kod nas zove „cok“ ili „sauh“ – jos jednog leptir ventila u grlu karburatora – iznad Venturijevog suzenja, koji zatvoren, smanjuje protok vazduha i time obogacuje smesu. Kada se motor zagreje, leptir coka vraca se u neutralni polozaj i motor radi normalno. Dok je leptir coka zatvoren, drugi leptir ventil ne moze se otvoriti do kraja, cime se ne dozvoljava da motor dobije veliki broj obrtaja dok je hladan, ali istovremeno prazni hod (ler gas) motora je na vecem broju obrtaja. Karburatore mozemo podeliti: * prema broju grla, na jednogrle i dvogrlne, * vrsti hladnog starta-sauha, sa rucnim i automatskim i * prema nacinu otvaranja difuzora, sa siberom i sa leptirom. Ima puno proizvodjaca karburatora: ZENIT, SOLEX, WEBER, PIERBURG, KEIHIN, FORD, VARAJET, STROMBERG, OZONE, MIKUNI i druge marke. I kod nas u tadsnjoj Jugoslaviji su se proizvodili karburatori i to u Beogradu u industriji precizne mehanike u ulici Vojislava Ilica br 141. Pocetkom sezdesetih godina IPM se specijalizuje za opremu motora i sistema za napajanje motora gorivom. 1972. godine pribavljajuci proizvodna prava na principu "know-how" u oblasti karburatora IPM se povezuje sa firmom "Eduardo Weber" iz Italije i pocinje da radi kopije Weberovih karburatora. Karburatori koji su se proizvodili kod nas su bili izuzetno cenjeni, jer su bili prosti i nisu zahtevali nikakvo posebno odrzavanje. Koliko su to dobri karburatori, govori i cinjenica da su mnogi te karburatore postavljali na svoja vozila umesto svojih fabrickih i to tako sto su izmedju usisne grane i karburatora pravili prenosnu plocu i tako uspevali da ga namontiraju. Ja sam u svojoj praksi vidjao IPM karburatore na mnogim automobilima, a najcesce na Golfovima 1, na Opel Kadet Suzama, na BMW kockicama, na Ladama i na mnogim drugim. Iako prost IPM karburator sastavljen je tacno od 80 delova. IPM karburator je kopija Weberovog i odgovara za sledece Fiatove modele: Fiat 127, Fiat 128, Fiat 128 Sport Coupe,Fiat Uno, Fiat X1/9 i jos neke modele, a u Zastavinim modelima je ugradjivan u Jugo, Zastavu 101-128, zastavu AR-55 kampanjolu... Ukoliko vam zatreba ovakav karburator, bez obzira da li za zamenu vec postojeceg ili za ugradnju u neki drugi model, mi vam za male pare nudimo karburatore u odlicnom stanju sa mogucom ugradnjom i stelovanjem kod nas. Na ovoj slici se vidi karburator koji je radio na plin, otud dodatak koji vidite u telo karburatora. NAPOMENA: Tekstovi su pisani na osnovu licnog dugogodisnjeg iskustva i znanja, a ponekad i uz pomoc podataka prikupljenih sa interneta. Tekstovi nisu namenjeni profesionalnim auto-mehanicarima, auto-elektricarima i ostalim profesionalcima koji se bave popravljanjem i odrzavanjem vozila, vec obicnim vozacima, koji bi mozda hteli da saznaju nesto vise. Trudio sam se da sto bolje i jednostavnije opisem delove koje prodajem i njihovu funkciju i ukoliko se negde i potkrala neka greska, ona nije namerna. Bicu zahvalan svakom, ko primeti neku neispravnost i o tome me obavesti putem mail-a na autootpadkidi@gmail.com ili porukom na 064/6639623.