Cena: 30,00 €
Deo je za Fiat modele:
Punto (generacija I) |
Opis:
(CENA OVOG DELA JE 30€).
Kao sto nam je poznato, motori sa unutrasnjim sagorevanjem (SUS) motori za svoj rad koriste gorivo i vazduh.
Da bi startovali-upalili motor, potrebno je zapaliti smesu goriva i vazduha. Klip prilikom "verglanja anlaserom" sabija tu smesu i kad ona dodje u gornji deo cilindra, svecica (benzinci) u tom trenutku baci iskru-varnicu i tada se smesa zapali. Kod dizel motora sagorevanje smese omogucava visoka temperatura sabijenog vazduha.
Kao i kod svakog sagorevanja bilo cega i kod sagorevanja benzina, dizela ili plina dolazi do stvaranja toplote.
Da bi motor funkcionisao kako treba i da se od te stvorene toplote delovi motora ne bi previse grejali i ostetili se, potrebno je tu toplotu odvesti sa motora u atmosferu.
Toplotu koja se stvara tokom rada SUS motora, moguce je odvesti na dva nacina i to pomocu vazduha (vazdusno hladjenje) ili pomocu vode (vodeno hladjenje).
Najcesci i najbolji vid hladjenja motora kod danasnjih automobila, je hladjenje vodom.
Jedna od prednosti vodeno hladjenih motora je i ta sto se voda prilikom kruzenja u motoru, ponasa i kao izolator zvuka, pa se na taj nacin smanjuje i buka, koju stvara motor u toku svog rada.
Prilikom konstrukcije motora, u bloku i na glavi motora se ostavljaju kanali-supljine kroz koje ce teci voda i na taj nacin odvoditi toplotu sa ovih delova.
Pored tih kanala za kvalitetno hladjenje motora potrebni su jos i vodena pumpa, gumena creva, termostat, ventilator, termo-prekidac, remen-kais, tecnost (antifriz) i kao jedna od najvaznijih stvari HLADNJAK-KILER ili IZMENJIVAC TOPLOTE.
Na novijim automobilima, pored gore navedenih delova, za hladjenje, mozemo naci jos i gomilu drugih stvari, kao sto su razni senzori, davaci, releji, ECU... ali ovde pricamo o HLADNJAKU.
Hladnjak-kiler ili izmenjivac toplote.
Zadatak hladnjaka je da toplotu koju voda donosi iz motora prenosi u atmosferu. Prilikom rada motora, voda koja okruzuje cilindre u bloku motora se usled sagorevanja goriva zagreva i potrebno ju je odvesti do hladnjaka, gde ce se rashladiti, a onda tako rashladjena ponovo vratiti oko cilindara, gde ce iste ohladiti, a zatim ponovo ici ka hladnjaku i sve tako u krug.
Za kruzenje vode u sistemu zaduzena je vodena pumpa, koja se pomocu remenice i kaisa okrece i svojim lopaticama vuce vodu ka sebi i dalje potiskuje-gura ka hladnjaku, gde ce se ohladiti i zatim ponovo doci do motora.
Vodena pumpa uzima vodu iz bloka motora i kroz gumena creva je gura je ka hladnjaku i to ka gornjem delu hladnjaka.
Prilikom startovanja hladnog motora, dok je voda u motoru jos uvek hladna, hladnjak nam nije ni potreban niti vrsi bilo kakvu funkciju, osim sto cuva-drzi vodu.
Kako se voda u motoru polako zagreva, tako se zagreva i termostat, koji je mozemo reci jedna brana izmedju motora i hladnjaka, koja fizicki sprecava da voda iz motora iako gurana vodenom pumpom odlazi u hladnjak.
Termostat je deo koji je zaduzen da blokira protok vode od motora ka hladnjaku, sve dok voda u motoru ne postigne odredjenu temperaturu. Kad voda u motoru dostigne odredjenu temperaturu (oko 93C), termostat se otvara i tada propusta vodu, koju vodena pumpa ugurava u hladnjak, gde ce se rashladiti.
Hladnjak je sastavljen iz dve komore, gornje i donje, izmedju kojih je rashladni blok izradjen od cevi sa tankim zidovima.
Rashladna tecnost iz motora prolazi pored termostata i ulazi u gornju vodenu komoru, pa tece prema dole kroz rashladni blok gde predaje toplotu (hladi se) i iz donje vodene komore se kroz crevo vraca u motor.
Da bi se voda u hladnjaku sto bolje i brze ohladila, cevi hladnjaka se rade sa tankim zidom i pretezno od aluminijuma, koji je dobar provodnik toplote. Izmedju cevi na hladnjaku, nalaze se limena rebra lamelice kojima se povecava povrsina sa koje se oduzima toplota. Pri kretanju vozila, vazduh kroz resetku-masku na vozilu prolazi izmedju cevi hladnjaka i u dodiru sa limenim rebrima treperi, sto dodatno pomaze hladjenju tecnosti u hladnjaku.
Na starijim automobilima se kao po pravilu, hladnjak nalazio na prednjoj strani vozila, a ispred su se pravile resetkaste maske, upravo zbog ovog strujanja vazduha.
Na novijim automobilima se zbog aerodinamike i agresivnijeg izgleda vozila, sada vecinom, umesto maske, na branicima vozila ostavljaju otvori-usisnici za vazduh i plasticnim cevima se vazduh, koji ulazi kroz te otvore sprovodi do hladnjaka.
Kod dobro izvedenog sistema za prihvatanje i odvod vazduha do hladnjaka, automobil koji se krece otvorenim putem dovoljno se hladi samo strujanjem tog vazduha i nije mu potrebno dodatno hladjenje, ukljucivanjem ventilatora.
Kada se vozilo sporo krece ili radi u mestu, nema strujanja vazduha i tada se voda u sistemu brze zagreva. Da se voda u sistemu ne bi previse zagrejala i da auto ne bi prokuvao i na taj nacin unistio motor, ispred hladnjaka se postavlja ventilator, koji ce svojim radom uvlaciti spoljni hladan vazduh, koji ce prolaziti kroz hladnjak i na taj nacin hladiti vodu u sistemu.
Postoje automobili gde se ventilator pocinje okretati cim zaverglate auto i takav ventilator odmah pocinje da hladi sistem, a postoje i ventilatori (elektro-ventilatori) koji se ukljucuju, samo kad je u sistemu za hladjenje temperatura iznad one koja odgovara pravilnom radu motora.
Ventilatori koji se okrecu cim zaverglate auto, mozemo nazvati fiksnim ili mehanickim ventilatorima. Fiksni ventilatori rade tako sto su preko remen kaisa direktno povezani sa remenicom na radilici, tako da cim se radilica pocne oktretati, okrece se i ventilator. Ovo nije idealno resenje, jer se za pokretanje takvog ventilatora oduzima snaga motoru. Nije to neka velika snaga, ali je ipak bespotrebno oduzimanje male snage. Mehanicke ventilatore cesce nalazimo kod starijih automobila i kod vozila koji imaju linijski motor i pogon na zadnje tockove (Fiat 124, 125, 132, Argenta, Lada Riva)
Ukljucivanje elektro-ventilatora se vrsi pomocu termoprekidaca na hladnjaku ili pomocu senzora i ECU-a.
Kod nekih hladnjaka je izmedju nivoa rashladne tecnosti i cepa u gornjoj komori prazan prostor da bi se topla voda mogla rasiriti.
Suvisna voda (para), koja se stvara u hladnjaku, se pomocu tankog creva na gornjoj strani hladnjaka odvodi u prelivnu posudu (ekspanzioni sud), odakle se nakon snizavanja temperature vraca u hladnjak.
U hladnjak se nikad ne sipa voda, narocito ne voda sa cesme, jer se od nje stvara rdja, a i kamenac, koji moze da se nahvata po zidovima hladnjaka i ostalih delova motora. Voda se u hladnjak ne sipa i zbog toga sto se na niskim temperaturama pretvara u led, a posto led ima veci volumen od vode (siri se), moze da osteti haldnjak, kao i ostale delove kroz koje prolazi.
Ukoliko se voda u sistemu zaledi, automatski se zaledi i vodena pumpa.
Prilikom startovanja motora, remenica radilice preko kaisa krene da zavrti vodenu pumpu, a posto je ona zaledjena-blokirana u ledu i ne moze da se pokrene, moze doci do pucanja kaisa. Isto tako kada se voda zaledi u sistemu, ona zaledi i creva, a i termostat koji se nalazi u svom kucistu, pa ako i uspete da okrenete vodenu pumpu pri startovanju, vrlo brzo ce motor dostici radnu temperaturu, a posto je termostat zaledjen-zatvoren, voda iz motora, nece moci da otice ka hladnjaku i vozilo ce vrlo brzo ce prokuvati. Cak i ako vozilo nema termostat (neki vozaci ga izvade), voda nece moci da otice ka hladnjaku zbog leda u crevima.
Da bi se izbeglo zamrzavanje u rashladnom sistemu, u vodu (destilovanu) se dodaje sredstvo protiv zamrzavanja, takozvani antifriz. Antifriz mozete kupiti vec rastvoren ili ga sami rastvarati sa vodom po tablici koju je proizvodjac oznacio na pakovanju. Najcesce se sipa litar 100% antifriza na 2 litra destilovane vode, s tim da se antifriz razmesa pre sipanja u hladnjak, a ne da sipate litar antifriza direktno u hladnjak ili u prelivnu bocu, pa da onda dolivate vodu.
Koliki cete procenat vode sipati u antifriz je vasa stvar, ali pazite da zbog male ustede ne napravite ozbiljan problem.
Buduci da su u antifrizu i dodaci protiv korozije i kamenca, najpametnije je ostaviti ga u rashladnom sistemu i preko leta. Obicno se rashladna tecnost zamenjuje svezom na svake dve godine, ali dobro je pre svake zime izmeriti "jacinu" rastvora da bi se znala njezina otpornost prema zamrzavanju, koja se s vremenom smanjuje zbog vode koja se doliva.
NAPOMENA:
Tekstovi su pisani na osnovu licnog dugogodisnjeg iskustva i znanja, a ponekad i uz pomoc podataka prikupljenih sa interneta.
Tekstovi nisu namenjeni profesionalnim auto-mehanicarima, auto-elektricarima i ostalim profesionalcima koji se bave popravljanjem i odrzavanjem vozila, vec obicnim vozacima, koji bi mozda hteli da saznaju nesto vise.
Trudio sam se da sto bolje i jednostavnije opisem delove koje prodajem i njihovu funkciju i ukoliko se negde i potkrala neka greska, ona nije namerna.
Bicu zahvalan svakom, ko primeti neku neispravnost i o tome me obavesti putem mail-a na autootpadkidi@gmail.com ili porukom na 064/6639623.
