Fiat 1300/1500-Milletrecento (Tristac) Jugoslovenski Mercedes

Fiat 1300/1500 (Miletrecento) ili kod nas Zastava 1300 (Tristac) je auto koji se u Italiji proizvodio od 1961. do 1977. godine. Pored Italije, ovaj model se proizvodio i u Spaniji kao Seat 1500, Nemackoj (NSU) kao Neckar 1500 TS i kod nas u "Jugoslaviji" kao Zastava 1300 u (narodu poznatiji, kao Tristac) i to od 1961. do 1979. god. Ukupno je kod nas proizvedeno 201.160 komada. Ovo je najbolji auto (shodno svom vremenu) koji je Zastava ikad proizvodila i mi smo ga smatrali jugoslovenskim Mercedesom, cak su pojedinci i kacili mercedesov znak na haubi. Fiat 1300/1500 je radjen kao limuzina i karavan i u njima su stavljani OHV motori od 1295 cm3 (61KS) i 1481 cm3 (74KS) sa cetvorostepenim sinhronizovanim menjacem, na kojima je rucica za saltovanje bila sa desne strane volana. U tadasnje vreme u SFRJ je smatran jednim od brzih automobila, pa ga je nasa policija koristila kao presretaca. Miletrecento je obe varijante zapoceo s medjuosovinskim razmakom od 2.425 mm, ali od 1964. medjuosovinski razmak na modelu koji je nosio motor 1500 cm3, povecan na 2.505 mm. Prvi modeli su bili sa dobosima na zadnjim kocnicama, a kasnije su stavljani diskovi. Nova Fiatova limuzina privukla je mnogo paznje, a kako i ne bi kada je osim modernog dizajna, donela kvalitetne materijale u unutrasnjosti, mnogo prostora, veliki gepek efikasne disk-kocnice na prednjim tockovima, kvalitetano vesanje i dovoljno zivahne motore. Vlasnici ovog automobila su 60-tih godina smatrani visom klasom i bila je prava privilegija biti za volanom "Tristaca". Na ulicama je Miletrecento izazivao divljenje, njegov zvuk motora na visim obrtajima, raspoznavao se na kilometar. Zamisljen je kao udobna porodicna limuzina, spolja je bio tih i unutra do pristojne granice voznje. U Zastavi je Tristac proslavio i dvadesetogodisnjicu proizvodnje, vise puta je uglavnom "sminkan" i zivot mu je produzavan dodacima "luxe" i "elegant". Zastavini Fiat 1300 su radjeni sa dosta nekvalitetnijim limom u odnosu na Italijanske, a pored toga je i zastita bila dosta losija, pa su znali dosta brzo da protrule. 7.000 automobila proizvedenih u Zastavi je zavrsilo u Kolumbiji, jednim delom kao gotovi proizvodi, a delom i kao kompleti za naknadno sklapanje. Moze se slobodno reci da je Zastava za taj period imala veoma elegantno dizajniran proizvod, nastao po ugledu na neke od americkih modela automobila sa dosta hromiranih detalja. 1969. godine pojavila se nesto ugladjenija De Luxe verzija sa vecom kolicinom opreme. Sledece godine Zastava 1300 je dobila disk kocnice na svim tockovima, mada je vece uzbudjenje sigurno izazvao novi motor od 1.500 cm3. Zastava 1500 F, odnosno karavan verzija, je takode predstavljena 1970. godine, a specificnost je predstavljalo drugacije resenje zadnjeg dela u odnosu na Fiatov original. 1973. godine rucica menjaca se spusta na pod, dok nova (Elegant) verzija predstavljena 1976. godine dobija integrisane naslone za glavu na prednjim sedistima. Ja sam imao prilke da otkupim, provozam i rasturim par komada i iz mog iskustva, osim problema sa limarijom i potrosnjom goriva, nisam primetio neke vece nedostatke. Do pre par godina su bili cesti na nasim ulicama i po oglasima, ali ih u poslednje vreme ima sve manje. I njih kao i sve ostale starije automobile, polako zamenjuju noviji modeli. Kod nas je odavno dobar, luksuzan auto postao statusni simbol. Danas se Tristaci, najcesce mogu videti po dvoristima kao prirucni kokosinjci, na njivama kao sklonista od kise, livadama kao pcelinjaci i kod mene na auto-otpadu. Ono sto mi je ostalo u secanju, je da su mnogi imali problema sa anlaserom, koji nije uvek hteo da ukopca iz prve.